Ne znam kako vi, ali ja sam primjetila da ako čovjek malo ne obrati pažnju, lako se pretvori u žabokrečinu, bez ideje i mašte, ispraznog robota.Zbog čega i kako to,da li je krivo društvo,ljenost,nedostatak novca,život u maloj sredni ili nešto treće ja ne znam,možda je sve od toga,a možda nije ništa od toga.Nekako volim misliti da smo sami odgovorni tako da ako smo sami dio problema onda smo sami i dio rješenja.Polazim od sebe.Donedavno sam imala hpru obaveza,juri vamo tamo,nikad vremena za sebe i svoje hobije i jedva sam čekala kada će doći neko slobodno vrijeme.I došlo je,već duže vrijeme sama raspolažem sa čitavih 24h dnevno,nemam muža,sitnu djecu da plaču,nemam posao i napornog šefa.Imam obaveze,ali sama raspoređujem rokove.Zvuči divno zar ne?Imati toooliko slobodnog vremena na raspolaganju?I ja sam tako mislila.Međutim, sada tek primjetim kako se lako čovjek opusti i zapadne u neko statično stanje.Mislila sam to se meni nikada neće moći dogoditi.Khm da,kako da ne.Od svih silnih planova i želja koje sam imala,šta ću sve raditi,kako ću istražiti okolinu grada na bicikli (koju sam nedavno kupila baš zbog toga), kako ću napokon naučiti praviti lijepe fotke s dobrim fotoaparatom,kako ću pogledati neki dobar film,ići na neka nova mjesta....Slabo sam od toga ostvarila.Nekako kao da su me one obaveze i život po pretrpanom rasporedu zaglupio i da sada ne znam drugačije.Kada me izčupaš iz takog života i daš mi slobodu ja se nekako pogubim i ne znam ju iskoristiti.To sam sada spoznala i to je ono što mje je mnogo rastužilo i uplašilo.Izgubila sam dječiju maštu,razigranost i zainteresiranost za sve oko mene.Znam kako sad zvuči,ljudi rade i po 16 sati na dan,kući ih čeka familija,besparica,sve znam ali to nije tema mog posta.Ja se samo želim osvrnuti na mozak i slobodno vijreme.Lako je hipnotizirati ljude.Recimo,nekada sam ujutro uz kavu pogledala neki dokumentarac o životinjama i trk na poso šta god da je ono što radim.Sada dok ne pročitam blic.rs, b92net,tportal,forum,net,index,24sata i ostala sad tek vidim sranja ne ustajem od kompa.Tu već izgubim nekih par sati života upijajući glupe informacije koje ne služe ničemu.A prije sam se zgražavala nad ljudima koji bulje u kompjuter.O gubljenju vremena na FB da ne govorim.To je samo mali segment.I što je najtužnije retko šta u dnevnim novinama se može naći a da je nešto što će potaknuti čovjeka na akciju i lijepe misli,a ne na depresiju i beznađe.Vjerujem da nisam jedina koja tako misli.I sada sam došla do tačke kada uviđam da je sve to totalno udaljavanje od mene same i od onoga kavi želim da su ljudi a prvenstveno ja sama.Izbacila sam nepotrebno trošenje vremena na takve stvari iako se to u početku činilo da je malo,ihaj nakupi se svaki dan.Čemu tratit svoje ograničeno vijreme čitajući tko je tkoga iskasapio,kako je Kosorica sišla s vlasti,tko je pobijedi ona izborima,kako EU diktira pravila,kako živi narod na Kosovu,kako su Nataša Bekvalac i neki njen radili ovo ili ono.Ne bih da ikog uvijreidm,ali ovo mi se čini totalno besmisleno.Iako bi netko okrivio internet za to,ja mislim da je ipak internet onakav kakva je osoba.Ima na njemu dobrih i poučnih stvari,jeste da ih je malo teže naći ali opet može se. I odlučila sam svako jutro započeti nečim novim,a ne listajući depresivne članke na netu. Šetnjom do Dunava, do parka, pravljenjem drugačijeg doručka, čitanjem nekog romana ili knjige, skupljanjem nekih kreativnih ideja za čestitke i poklone, vježbanjem- što je dbro za tijelo dobro je i za duh.
Poanta sve ove priče je,ne dajte da žabokrečina zavlada vašim mozgom.Da ostanete bez ideje,mašte,kreativnosti. Treba hraniti srce i dušu,a ne čitati isprazne novinske članke koji su prepuni grešaka i laži.To ne vodi nikuda,a kamoli ne u napredak kamo svi mi želimo stići.
Treba ispuniti svaki dan nekim novim iskustvima ako je to moguće.
Nađi radost! Šta je Vaša radost?
